Prirodne atrakcije

Naj­du­blji­ i naj­im­pre­siv­ni­ji­ deo­ ka­njo­na Drina ­je­ iz­gra­di­la ­između Bajine Bašte i Višegrada, use­ca­ju­ći ­se ­u­ pa­di­ne planina Zvi­je­zde i Sušice­ u dužini od 38 km, gde­ je­ u ­po­je­dinim­ de­lo­vi­ma­ ka­njon­ du­bok­ i­ preko­ hi­ljadu­ me­ta­ra.­ Ka­njon ­je­ use­čen­ u­ ma­siv­nim i ­re­đe ­slo­je­vi­tim ­sred­nje­tri­ja­skim kreč­nja­ci­ma. ­Stra­ne kanjo­na­ su ­vr­lo str­me sa ­broj­nim ­to­či­li­ma ­i­ si­pa­ri­ma,­ ob­ra­sle ­šum­skom ­i­ žbu­na­stom ­ve­ge­tati­jom,­ ali­ se ­če­sto­ ja­vlja­ju­ ver­ti­kal­ne,­ go­le­ ste­no­vi­te­ litice.

Kanjon Drine i kanjoni njenih pritoka predstavljaju mesta u kojima su zahvaljujući specifičnim mikroklimatskim uslovima utočište našle retke biljne vrste zaostale iz daleke prošlosti. Najpoznatija je Pančićeva omorika vrsta četinara koja se prirodno javlja samo na ovom području, a šumovite litice i pećine u kanjonu pružaju idealno utočište mrkom medvedu. U vrletima kanjona nastanjene su i brojne divokoze koje se spuštaju i do nadmorske visine od svega 300 metara što predstavlja svetski fenomen. Takođe, na liticama kanjona Drine se gnezdi suri orao.

Izgradnjom brane kod Perućca, najniži delovi kanjona su potopljeni i pretvoreni u Perućačko jezero, koje se prostire do Višegrada i do kojeg je organizovano krstarenje brodom.