DRUŠTVENE MREŽE
Da li nas pratite na mrežama?
Svakodnevno inspirišemo naše pratioce na nove avanture, uzbudljivim novim ponudama. Izaberite vašu omiljenu mrežu i kliknite na ikonu
MANIFESTACIJE - TARA - DRINA - BAJINA BAšTA
https://taradrina.com/turisticka-ponuda/cirilicna-bastina/?portfolioCats=45
„Ćirilična baština“ je tradicionalna manifestacija u oblasti kulture i turizma posvećena srpskom jeziku i očuvanju ćirilice. Cilj „Ćirilične baštine“ je da podstiče i neguje korišćenje ćirilice, da na srpskom govornom području obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti srpskog jezika i kulture. „Ćirilična baština“ se održava svake godine, u poslednjoj trećini meseca maja (oko 24. maja – Dana Svetih Ćirila i Metodija) u trajanju od najmanje tri dana. Idejni tvorac manifestacije je Siniša Spasojević, a prva „Ćirilična baština“ je održana 2019. godine.
Manifestacija je nastala na osnovu Deklaracije o zaštiti i negovanju ćirilice koju je marta 2019. godine jednoglasno usvojila Skupština opštine Bajina Bašta. Autor Deklaracije je Siniša Spasojević, a predlagači ovog akta u lokalnom parlamentu su bili odbornici Spasojević i Zoran Raković. Deklaracija navodi da je ćirilica nit koja povezuje srpsku pismenost od njenih početaka do danas, da je svedok kontinuiteta i identiteta srpskog jezika i kulture i pokazatelj koliko je srpsko nasleđe bogato i značajno. U obrazloženju predloga Deklaracije navodi se da je osnovni motiv za donošenje izrazito zanemarivanje ćirilice kao i činjenica da Bajina Bašta ima posebnu obavezu u zaštiti nacionalnog pisma jer je mesto gde je postojala čuvena Račanska prepisivačka škola pri manastiru Rača, jedno od najvećih sedišta kulture, duhovnosti i pismenosti u najtežem periodu pod osmanlijskom okupacijom. Deklaracija je postala pravni osnov za sveobuhvatne mere zaštite i negovanja ćirilice u opštini Bajina Bašta, a jedna od prvih mera koja je realizovana je zasnivanje i organizovanje manifestacije „Ćirilična baština“.
Tokom „Ćirilične baštine“ organizuju se brojna dešavanja koja su posvećena srpskom pismu i nacionalnoj kulturi i istoriji, predavanja drže eminentni stručnjaci iz oblasti srpskog jezika, kulture i istorije, održavaju se tribine, umetničke izložbe i druge aktivnosti koje imaju za cilj da se ćirilica i njeno korišćenje popularizuje. U okviru manifestacije „Ćirilična baština“ ustanovljene su i nagrade i to :
– „Ćirilična darovnica“ – nacionalna nagrada za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma. Ovo je najznačajnija nagrada u okviru manifestacije i dodeljuje se samo jedna godišnje.
– Diplome i zahvalnice „Ćirilične baštine“ – nagrade pojedincima i ustanovama koje se posebno ističu u zaštiti i negovanju ćirilice.
Dobitnik Ćirilične darovnice 2020. godine bile su dnevne novine „Politika“, 2021. gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, a 2022. godine humanitarac Arno Gujon.
„Ćirilična baština“ je veoma brzo stekla nacionalni značaj, a to potvrđuje i prestižna nagrada „Kulturni obrazac“ koja je zbog ove manifestacije dodeljena Opštini Bajina Bašta od strane Ministarstva kulture i informisanja. Manifestacija je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije prepoznata kao izuzetno važna pa je od strane ministra kulture pismom podrške čestitano zasnivanje i održavanju Ćirilične baštine. „Nadamo se da će vaša „Ćirilična baština” biti dugovečna i delotvorna i da će biti podstrek i drugim lokalnim sredinama širom Srbije da i same obrate veću pažnju na značaj očuvanja i promovisanja ćirilice.“ – navedeno je u pismu ministra kulture. „Svi smo mi „ćirilična baština“, po tome nas prepoznaju i prijatelji i oni drugi, a vaša upornost obavezuje i nas i sve druge koji misle dobro Srbiji i sveukupnoj srpskoj kulturi.“ – zaključio je tadašnji ministar kulture Vladan Vukosavljević.
Učesnici u programu „Ćirilične baštine“ tokom prethodnih godina bile su brojne eminentne ličnosti iz srpske kulture i nauke poput akademika Mira Vuksanovića, prof. dr Mila Lompara, prof. dr Radovana Kneževića, vladike Jovana Purića, prof. dr Rajne Dragićević, humanitarca Arno Gujona, dr Viktora Savića, istoričara Dejana Ristića, vrsnih umetnika iz književnih, likovnih, muzičkih i pozorišnih umetnosti. Značajan segment manifestacije svaki put je posvećen deci i mladima gde se kroz nagradne konkurse, pešačke ture do mesta gde je cvetala Račanska prepisivačka škola, sportsko-zabavne igre, takmičenje beba u puzanju i slično budućim naraštajima bliže objašnjava značaj ćirilice i razvija ljubav prema srpskom jeziku i pismu.
Čini nam se da je na najlepši opis i pohvalu, po brojnim medijima, trenutno jednoj od najznačajnijih srpskih kulturnih manifestacija dao uvaženi akademik i urednik edicije „Deset vekova srpske književnosti” Miro Vuksanović u svojoj nadahnutoj „Besedi o srpskoj ćirilici“ na otvaranju 3. Ćirilične baštine maja 2021. godine:
„Poželeo sam da pohvalim otmenost koju ste dali ćiriličkoj baštini, svakodnevno i posebnim programima koji su dobro osmišljeni, naseljeni događajima duhovnosti, kulture i ljudskih dometa višeg reda i značenja, kao što priliči mestu koje se ugnezdilo pored reke što već sedamdesetak godina protiče kroz svetsku književnost i nosi priče o mostovima na njoj i sudbinama čovekovim iz raznih vremena, tako da se na pedesetak jezika zna i čita da je srpski nobelovac svojim majstorstvom uspeo da ispravi krivu Drinu i svoje glavne knjige napiše na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.“