Kulturno - Istorijsko nasleđe

U prostoru Narodne biblioteke „ Sreten Marić“, rodnom gradu velikog srpskog pisca Milovana Vitezovića, otvoren je Legat koji nosi njegovo ime, a gde su postavljena autentična svedočenja o životu i radu slavnog pisca, profesora na univerzitetu. Rođen je u selu Tubići, zaseok Vitezovići, 11.septembra 1944. Školovao se u Tubićima, Kosjeriću, Užicu i Beogradu. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogardu, odsek opšta književnost, potom na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Bio je operativni umetnik Književnih novina. Na Akademiju umetnosti pozvan je da u zvanju docenta od 2001. godine predaje filmski i TV scenario. Sada je u zvanju redovnog profesora na katedri za dramturgiju.

Dobitnik je nacionalne penzije od 2013.

Najznačajnije nagrade: Zmajeve dečje igre iz 1978, Kočićeva nagrada 2005, Patrijarh srpski Irinej ga je 22.februara 2012. odlikovao Ordenom Svetog despota Stefana.

Objavio je više od  50 knjiga u preko 200 izdanja. Zastupljen je u preko 50 antologija srpske i svetske poezije, proze, književnosti za decu i aforizama. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, rumunskom, francuskom, italijanskom, ruskom, makedonskom…. jeziku.

Milovan Vitezović je jedan od retkih naših savremenika čija je knjiga bila zabranjena, pa čak i spaljena u svom prvom izdanju, reč je o zbirci aforizama „Srce me je otkucalo“. Serija „Vuk Karadžić“ donela mu je evropsku nagradu za TV. Poznati romani su: „Šešir profesora Koste Vujića“, „Lajanje na zvezde“, zbirke aforizama: „Čoveče naljuti se“, „Srce me je otkucalo“, poezija za decu, sabrana dela, televizijske drame i serije: „ Gde cveta limun žut“, „Vuk Karadžić“, „Dimitrije Tucović“, roman „Čarape kralja Petra“ (1996.) itd.