U turskim izvorima pominje se 1536. godine. Kada je Vuk Karadžić posetio klisuru 1820. godine, zabeležio je tadašnje stanje ostataka kule na uzvišenju i predanje koje je vezano za ovaj objekat:
“Više manastira na brijegu imaju zidine od nekakve kule, koju sad zovu Gradina i pripovjeda se da je Jovanje nekada bilo larva, iz koje se zapovjedalo i sudilo svima ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara, a na ovoj kuli da im je bila opšta zvonara a pod zvonarom pisarnica (gde su knjige pisate), a pod pisarnicom tavanica.”
Krajem XX veka, crkva manastira Uspenje je potpuno rekonstruisana i iako nikada nije bila živopisana, dobila je nov ikonostas.
